Posljedice izgovorene riječi أَثَرُ الْكَلِمَةِ

Braćo u islamu, Uzvišeni Allah s.w.t. je iz Svoje neizmjerne milosti počastio čovjeka, između ostalog, i time što mu je dao moć govora kao osnovno sredstvo i vid komunikacije. To je zaista velika blagodat na kojoj, opčenito gledajući, malo zahvaljujemo. Evo kako to Allah dž.š. pojašnjava:

أَلَمْ نَجْعَل لَّهُ عَيْنَيْنِ وَلِسَانًا وَشَفَتَيْنِ وَهَدَيْنَاهُ النَّجْدَيْنِ فَلا اقْتَحَمَ الْعَقَبَةَ ” Zar mu nismo dali oka dva, i jezik i usne dvije, i dobro i zlo mu objasnili? Pa, zašto on na blagodatima zahvalan bio nije?“ (El-Beled, 8-11)

Braćo, jezik kao organ je veoma mali, ali ipak ima izuzetno veliku ulogu, obavezu i posljedice u našem životu. Zato čovjek svojim govorom, naprosto, otvara džennetska ili džehennemska vrata. Nekada ćemo naići na osobe koje krase vjera, pobožnost i druge vrline, ali jezikom devalviraju ili uništavaju svoja dobra djela. Vjernik, musliman, prije nego izgovori neku riječ, obavezno razmisli o njenim eventualnim posljedicama. Spominje se da je Ebu Bekr r.a. imao običaj stavljati kamenčiće u usta kako bi što manje govorio.

Da, braćo, Ebu Bekr r.a. je bio svjestan riječi Uzvišenog Allaha koji u suri Kaf u 18. ajetu kaže:

مَا يَلْفِظُ مِن قَوْلٍ إِلاَّ لَدَيْهِ رَقِيبٌ عَتِيدٌ ” On ne izusti ni jednu riječ, a da pored njega nije prisutan Onaj koji bdije.“ Zato je Allah s.w.t. pohvalio i nagovjestio uspjeh onima koji se udaljavaju od beskorisna govora kazavši: قَدْ أَفْلَحَ الْمُؤْمِنُونَ الَّذِينَ هُمْ فِي صَلاتِهِمْ خَاشِعُونَ وَالَّذِينَ هُمْ عَنِ اللَّغْوِ مُعْرِضُونَ ” Ono što žele, vjernici će postići, oni koji namaz svoj ponizno obavljaju, i koji ono što ih se ne tiče izbjegavaju…“ (El-Mu'minun, 1-3) Nezaobilazno je govoriti o ovoj temi, a ne spomenuti riječu Allaha dž.š., koje smo spominjali u nekoj od prošlih hutbi, u kojima stoji:

أَلَمْ تَرَ كَيْفَ ضَرَبَ اللَّهُ مَثَلاً كَلِمَةً طَيِّبَةً كَشَجَرَةٍ طَيِّبَةٍ أَصْلُهَا ثَابِتٌ وَفَرْعُهَا فِي السَّمَاء تُؤْتِي أُكُلَهَا كُلَّ حِينٍ بِإِذْنِ رَبِّهَا وَيَضْرِبُ اللَّهُ الأَمْثَالَ لِلنَّاسِ لَعَلَّهُمْ يَتَذَكَّرُونَ وَمَثَلُ كَلِمَةٍ خَبِيثَةٍ كَشَجَرَةٍ خَبِيثَةٍ اجْتُثَّتْ مِن فَوْقِ الأَرْضِ مَا لَهَا مِن قَرَارٍ يُثَبِّتُ اللَّهُ الَّذِينَ آمَنُواْ بِالْقَوْلِ الثَّابِتِ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَفِي الآخِرَةِ وَيُضِلُّ اللَّهُ الظَّالِمِينَ وَيَفْعَلُ اللَّهُ مَا يَشَاء “ Zar ne vidiš kako Allah navodi primjer – lijepa riječ kao lijepo drvo: korijen mu je čvrsto u zemlji, a grane prema nebu; ono plod svoj daje u svako doba koje Gospodar njegov odredi, a Allah ljudima navodi primjere da bi pouku primili. A ružna riječ je kao ružno drvo: iščupanom drvetu s površine zemlje nema opstanka. Allah će vjernike postojanom riječju učvrstiti i na ovom i na onom svijetu, a nevjernike će u zabludi ostaviti; Allah radi šta hoće.” (Ibrahim, 24-27)

قد مر النبي – صلى الله عليه وسلم – بامرأة تبكي عند قبر ، فقال لها : ( اتقي الله واصبري ، قالت : إليك عني فإنك لم تصب بمصيبتي ، ولم تعرفه ، فقيل لها : إنه النبي – صلى الله عليه وسلم – ، فأتت باب النبي – صلى الله عليه وسلم – فلم تجد عنده بوابين ، فقالت : لم أعرفك ، فقال : إنما الصبر عند الصدمة الأولى ) رواه البخاري

Jedne prilike je Allahov Poslanik, s.a.v.s., naišao pored jedne žene koja je plakala nad nečijim kaburom, pa joj reče: “Boj se Allaha i strpi se!” Na to mu ona odgovori: “Idi od mene! Ti nisi pogođen mojom nesrećom, niti je poznaješ!” Kada su joj rekli da je to bio Allahov Poslanik, s.a.v.s., otišla je do vrata njegove kuće i ne zatekavši nikoga od njegovih ukućana obrati mu se riječima: “Allahov Poslaniče, nisam te prepoznala!” Poslanik, s.a.v.s., reče: “Pravi sabur je onaj pri prvom udarcu!” (Buharija) Pogledajte, braćo, šta sve nepromišljen govor može prouzrokovati?

Pametan čovjek mora se držati šutnje sve dok njega ne uhvati govor. Koliko je onih koji su se pokajali što su govorili, a malo je onih koji su se zbog šutnje kajali. H. Alija r.a. veli: „Nikad se nisam pokajao kad sam šutio“.

Braćo, deset je osobina jezika koje pametan treba znati i koje treba rasporediti na pravo mjesto.To su:

Sredstvo izražavanja, svjedok koji govori osječanja, ono što daje odogovor, sudija koji drži govor, zagovornik koji iskazuje potrebe, onaj koji opisuje i približava stvari, žetelac koji odnosi mržnju, protivnik koji privlači ljubav, zabavljač koji jača srca i ono što snaži čovjeka i odstranjuje tugu.

Kaže se da kada je Junus a.s. izašao iz utrobe kita, nije skoro ništa govorio. Upitaše ga: „Zar neznaš govoriti?“, a on kaza: „Govor me je i bacio u utrobu kita.“

Imami-Šafija, Allah mu se smilovao, veli: „Kada budete htjeli govoriti, razmislite o tome što će te reći. Ako u tome bude koristi, pričajte. A ako postoji sumnja, nemojte govoriti sve dok se ne ukaže potreba.“

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم:” إذَا أَصبَحَ ابنُ ءادَمَ فإنَّ الأَعضَاءَ كُلَّهَا تُكَفِّرُ اللّسَانَ فتَقُولُ اتّقِ اللهَ فِيْنَا فإنَّمَا نَحنُ بِكَ فإنِ استَقَمتَ استَقَمنا وإنِ اعْوَجَجْتَ اعْوَجَجْنَا “رواه الترمذي. قولُه تُكفِّرُ اللّسانَ أي تَذِلُّ وتخضَعُ لَهُ، فإنَّمَا نحنُ بِكَ أي نَستَقِيمُ ونَعوَجُّ تَبعًا لَكَ

Rekao je Poslanik, s.a.v.s.: “Kada čovjek osvane, svi organi tijela napadaju jezik, govoreći: “Boj se Allaha i zbog nas, jer smo mi s’ tobom! Ako budeš dobro činio i mi ćemo biti dobri, a ako skreneš i mi ćemo skrenuti!” (Tirmizija)

ولقد أوصى النبي صلى الله عليه وسلم عقبة بن عامر، حين قال: يا رسول الله! ما النجاة؟ فقال له صلى الله عليه وسلم: أمسك عليك لسانك

Od Ukbe ibn-Amira se prenosi da je upitao Poslanika, a.s.: “Allahov Poslaniče! U čemu je spas?, a on mu savjetovajući ga odogovori: “Čuvaj svoj jezik“! (Et-Tirmizi)

Kaže se: „Sakupila se četiri mudraca. Prvi reče: „Lakše mogu odbraniti ono što nisam rekao nego ono što sam rekao.“

Drugi kaza: „Bolje je da se kajem za ono što nisam rekao nego za ono što sam rekao.“

„Kada izgovorim riječ, ona mene posjeduje. Kada je ne izgovorim, ja posjedujem nju“, kaza treći.

Četvrti reče: „Čudan mi je onaj ko izgovori nešto što, ako se čuje, šteti mu, a ako se ne čuje, ne donosi mu nikakvu korist.“

Braćo, završit će mo današnju hutbu riječima Muhammeda s.a.w.s. koji kaže:

إن العبد ليتكلم بالكلمة من رضوان الله لا يلقي لها بالا ؛ يرفعه الله بها درجات ، وإن العبد ليتكلم بالكلمة من سخط الله لا يلقي لها بالا ؛ يهوي بها في نار جهنم

„Čovjek, zbilja, nekada rekne nešto Allahu milo, a i ne obrati pažnju na te svoje riječi, no Allah ga zbog njih uzdigne za mnoge stepene, a nekada rekne što je Allahu mrsko i ne obrati pažnju na te riječi, a zbog njih će biti u Džehennem strovaljen.“ (Buharija)

Braćo, čuvajmo naš jezik, vodimo računa šta govorimo. Lijepu poruku sa sobom nosi jedna arapska poslovica u kojoj stoji: „Rane od koplja će zacijelit, ali rane od jezika nikada!“

Molim Allaha dž.š. da očisti naša srca i jezike od ružnih misli i govora! Amin ya rabbel-alemin. We ekulu kawli haza…

Jönköping 2011-05-06                     Hatib: Mesud ef. Muhić